Psihomotorna reedukacija je način reedukacije, prevežbavanja iskustva deteta koja su nastala usled disharmoničnog razvoja struktura psihomotornog sprega ili njegovih funkcija, ili koja su nastala usled dekompenzacuje funkcija unutar psihomotornog sprega čime se bitno menja doživljaj vlastitog postojanja u svetu i socijalnoj grupi.
Disharmonični odnosi unutar psihomotornog sprega čine da se stiču neprikladna, nejasna iskustva o sebi, o svojim odnosima u prostoru, vremenu, i sa drugima. Tako se zasniva neprikladan oblik ponašanja, nejasno uočavanje kvaliteta sveta u kojem jesmo.
Reedukacija psihomotorike koristi pokret kao senzomotornu i psihomotornu aktivnost kojom se sada rekapituliše ceo razvojni tok odnosa prema sebi, prema drugima, koji se oblikovao tokom senzomotornog i kasnije psihomotornog odnosa između deteta i sveta. Reedukacija psihomotorike je metod koji se koristi za podsticanje psihosocijalnog razvoja pri tretmanu poremećaja, kao i u rehabilitaciji usporenosti ili disharmoničnosti sazrevanja saznajnih funkcija. Pokret se koristi radi delovanja na psihičke strukture i funkcije a ne radi uvežbavanja jačanja i ulepšavanja somatskih struktura i funkcija koje se tu koriste.
Od školske 1993./94. godine, u školi se u okviru obaveznih vannastavnih aktivnosti sprovodi individualni tretman psihomotorne reedukacije za učenike od prvog do osmog razreda.